Folna kiselina i njen znaćaj u trudnoći

​Folna kiselina je zapravo jedan od vitamina B kompleksa, vitamin B9. Prvi put je izolovana od spanaća, gde je u mnogome ima pa je tako i dobila ime po njemu, odnosno po listu čiji je naziv folium. Nekada se nije znalo kolika je tačno važnost folne kiseline za organizam, ali je četrdesetih godina prošlog veka ova važnost i naučno potvrđena. Njena najveća uloga je kod žena koje žele da ostanu trudne kao i kod onih koje su već u drugom stanju, a najviše tokom tri meseca.
Nekada su žene rađale bez znanja o danas poznatim stvarima i rekli bismo sve je to bilo u redu. Naše bake su se porađale kod kuće, a evo svih nas živih i zdravih, međutim činjenice govore same za sebe i u isrpavnost svega onoga što nauka potvrđuje, pa se tako treba obratiti pažnja na sve ono što nam tokom trudnoće i u periodu pre nje može biti od izuzetnog značaja. Danas je sve vrlo dostupno i informisanost je velika pa verujemo da ne postoji žena koja nije čula za folnu kiselinu. Ali evo još nekih objašnjenja, šta je folna kiselina, za šta je dobra i koja je njena uloga tokom trudnoće?
Kao što smo već rekli, ona je jedan od osam oblika vitamina B. Naziva se još i pteroilglutaminska kiselina i značajna je za veliki broj funkcija u našem telu. Kako se ne proizvodi u organizmi prirodnim putem potrebno je naći način na koji ćemo našem telu obezbediti dovoljno folne kiseline, a u trudnoći i više nego inače. Kod svakog čoveka folna kiselina je vezana za normalno funkcionisanje i rad mozga, celokupno emocionalno i mentalno zdravlje. Sprečava umor, depresiju, razdražljivost i nesanicu. Štiti krvne sudove, srce i učestvuje u stvaranju crvenih krvnih zrnaca.
Kod žena koje planiraju trudnoću preporučuje se unos folne kiseline od dva do četiri meseca pre začetka. Ovim putem se diže imunitet, telo se priprema za trudnoću, a samim tim vodi se računa da dete pri samom začeću ima dovoljno vitamina. Ovaj vid preventive radi se iz razloga što se većina oštećenja koja su uzrokovana nedostatkom folne kiseline događaju tokom prvih par nedelja trudnoće. Posebno je važna imeđu 22. i 28. nedelje kada se dešava intenzivan razvoj nervnog sistema. Ona je odgovorna za mnoge funkcije u našem telu kao što je deoba ćelija, a posebno je važna u procesima rasta ćelija embriona. Pored ovoga, rast materice, više proizvodnje krvi , rast i razvoj posteljice i ploda traži i povećan unos folne kiseline u organizam. Iz ovih, ali i mnogih drugih razloga ovaj vitamin smatra se za jedan od najvažnijih za rađanje zdravog deteta. Najveći problem oko nedostatka folne kiseline može da se ispolji u degenerativnim promenama u nervnom tkivu kičmenog stuba deteta. Manjak folne kiseline može da utiče nepravilno na zatvaranje neuralnee cevi ploda koja predstavlja začetak nervnog sisitema. Ukoliko se ne zatvori neuralna cev, ona može izazvati teške defekte kod deteta kao što je spina bifida. Ovo stanje označava da razvoj kičmene moždine kod bebe nije potpun u prenatalnom periodu. Pravom merom i unosom folne kiseline štitite bebu od ovog stanja.
Prosečan unos folne kiseline je oko 400 mikrograma na dan. Kada se planira trudnoća i tokom same trudnoće preporučuje se duplo uzimanje folne kiseline, odnosno 800 mikrorama. Ukoliko niste sigurne koliko vam je ovog vitamina potrebno najbolje je da se posavetujete sa svojim lekarom koji će vam putem analiza reći koji je pravi unos folne kiseline za vaš organizam. Ona se može uzimati kroz hranu, kako je i inače unosimo u telo i putem tableta. Nalazi se i u vitaminskim kompleksima i zasebno. Poboljšanje ishrane znatno može uticati na veći unos folne kiseline, a namirnice koje su bogate njome su najviše zeleno povrće: spanać, blitva, brokoli, prokelj, grašak, šparoga, pasulj, šargarepa, a ima je i u kiviju, citrusnom voću, orasima u džigerici, mekinjama, žumancetu… Povrće ne treba previše termički obrađivati jer time gubi svoja svojstva. Trudite se da unosite dovoljno folne kiseline u organizam, a čak i ako preterate telo vrlo lako izbacuje višak kroz urin.